Hepatitis B infekcija nastaje zarazom hepatitis B virusom. Zaraza nastaje putem seksualnog odnosa i kontakta krvi sa zaraženom krvlju. Ako se prilikom seksualnog kontakta koriste prezervativi, ne može doći do infekcije. Neoštećena koža, takođe, dovoljno štiti od virusa. Putem pljuvačke zaražene osobe, virus se ne prenosi. Opasnost postoji samo u slučaju kada ima oštećenja u ustima, pa se pljuvačka pomeša sa kvlju. Pored toga se infekcija prenosi korišćenjem prljavih/ korišćenih igli kod korisnika droga ili prilikom nesterilnih pircinga, tetovaža ili akupunkture.

Zaraza Hepatitisom B:
- putem nezaštićenog seksualnog kontakta
- putem korišćenih igli
- putem zajedničkog korišćenja aparature, kao sto su četkice za zube i žileti
- vertikalnom transmisijom-putem rođenja, sa zaražene majke na dete

Akutni hepatitis B
Između zaraze sa virusom do prvih simptoma prosečno prođe oko 90 dana. U međuvremenu je čovek zarzan za druge, iako toga još nije svestan. Nakon ovog perioda inkubacije nastaju sledeci simptomi: osećaj gripavosti, žutica, temperatura, smanjen apetit, taman urin boje Coca Cole i bezbojna boja stolice.
90% ljudi koji dobiju hepatitis B u roku od 6 meseci sami ozdrave i postaju imuni tokom celog zivota. Kod 10% ljudi virus ostaje u krvi posle 6 meseci i oni postaju hronični nosioci hepatitisa B.

Hronični hepatitis B
Ljudi koji postanu hronični nosioci hepatitisa B ostaju zarazni putem seksualnog i krvnog kontakta. Postoji razlika između aktivnog i neaktivnog hroničnog hepatitisa B. U oba slučaja osoba je zarazna. Neaktivan nosioc hepatitisa B nema velikih posledica. Mogucnost postoji da, posle dugo godina, nastane rak jetre. Bitno je da nosioci hepatitisa B budu pod kontrolom hepatologa.

Hronični aktivan hepatitis B
Nosioci aktivnog hroničnog hepatitisa B ne moraju imati nikakve simptome, ali poneki su umorni, ili imaju bol u predelu jetre. Takođe se mogu pojaviti bolovi u zglobovima, ili u mišićima.
Zbog upale jetre nakon više godina mogu nastati ožiljci na jetri (fibroza). Ako se fibroza proširi-nastaje ciroza. Putem biopsije specijalista može odrediti stadijum oštećenja jetre, kao i da li je prisutna fibroza, ili ciroza na jetri. Tokom biopsije jetre specijalista vadi iglom delić jetre koji se šalje na analizu. Posledica ciroze je da jetra nije u stanju dobro da funkcioniše, tako da može doći i do toga da jetra prestane funkcionisati.

Testiranje hepatitisa B
Test za hepatitis B se može tražiti kod kućnog doktora, ili (anonimno) u domu zdravlja. Analiza krvi traje oko dve nedelje.

Testovi
Putem analize krvi moze se utvrditi hepatitis B. Sledeći nalazi krvne analize mogu se na sledeći način tumačiti:
- HbsAg ovo je test kojim se ustnovljava hepatitis B. Ako je nalaz pozitivan to znači da je virus u krvi prisutan.
- HbeAg ovo je test kojim se ustanovljava mera zaraznosti virusa. Ako je test pozitivan znači da je osoba jako zarazna.
- anti HBc ovo je test za antitela hepatitisa B. Pozitivan test znači da je telo napravilo antitela. Ova anti-tela ostaju čitavog života prisutna u telu i štite telo od nove infekcije.
-anti HBs ovaj test označava prisutnost antitela protiv spoljnog omotača virusa. Ako su ovaj test i test za anti HBc pozitivni, a HbsAg negativan, onda znači da je neko ozdravio od hepatitisa B.
-HBV DNA ovo je test koji analizira genetički materijal virusa.

Kako izbeći hepatitis B?
- Hepatitis B se moze izbeći korišćenjem kondoma tokom seksualnog odnosa.
- Hepatitis B se takodje dobija putem krvnog kontakta, zato je bitno izbegavati krvne kontakte. U slucaju nekog incidenta, gde dolazi do krvnog kontakta, u roku od 24 sati se treba javiti hitnoj pomoći za imunoglobulin koji će sprečiti prenos.
- Putem vakcinacije može se izbeći zaraza sa hepatititsom B.

Vakcina
Protiv hepatitisa B postoji efektivna vakcina koja se daje u 1.-om i 6-om mesecu. 4-8 nedelja posle zadnje vakcine se putem analize krvi ustanovljava da li je telo postiglo dovoljan nivo antitela (> 10 IE/L anti-HbsAg). U domovima zdravlja se daju vakcine protiv hepatitisa B. Ukucanima hepatitis B pacijenta se dodeljuje vakcina bez ekstra troškova.

Mere predostrožnosti
Ljudi sa aktivnom, ili hroničnom infekcijom mogu voditi normalan socijalan zivot. Oni mogu koristiti isti servis za ručavanje i toalet sa ostalim ljudima, bez rizika infekcije. Ukućanima se predlaže vakcinacija.

Tretman
Samo pacijenti sa aktivnom hroničnom infekcijom mogu dobiti medicinu protiv hepatitisa B. Postoje tri registrovana leka protiv hepatitisa B. Prvi je interferon, koji se koristi u obliku injekcija koje se jednom nedeljno potkožno injektiraju. Ovaj tretman traje najmanje 4 meseca. Tokom tretmana nije potrebno prebivati u bolnici. U tom periodu redovno se posećuje specijalista za analizu krvi. Primenom ovog tretmana se pokušava da se aktivan hepatitis pretvori u neaktivan hepatitis i time umanji ostećenje jetre. U 35% slučajeva ovo uspeva.
Pored interferona postoje dva anti-viralna sredstva protiv hepatitisa, to su lamivudine i adefovir (tablete). Ove tablete se unose tokom dužeg perioda dok se virus u krvi ne izgubi.

Trudnoća i hepatitis B
Na primer: u Holandiji se svaka trudnica u 12-oj nedelji trudnoće testira na prisutnost hepatitisa B. U slučaju pozitivnog testa se ženi moze prepisati tretman sa lamuvidinom krajem trudnoće da bi se time smanjila sansa na prenos na novorođenče. Novorođenoj bebi se u roku od 24 sata daje inekcija sa imunoglobulinom i time se sprečava infekcija sa majke na dete. Dete kasnije dobija jos 3 vakcine sa ostalim dečjim vakcinama u drugom, četvrtom i jedanaestom mesecu. Detetu se može davati majčino mleko.